Женидба Сиротан-Алије (Фоча) 0001    Вино пију до два побратима 0002    Једно побро сиротан Алија, 0003    Друго побро силан Бојковићу, 0004    У Удбини, у пјаној мејхани. 0005    Кад се пјана напојили вина, 0006    Да ти видиш сиротан-Аље, 0007    Гдје он сузе проли од очију, 0008    А силан га Бојковићу пита: 0009    »Хаир ола, Богом побратиме, 0010    Што ти сузе проли од очију, 0011    А код наше софре и трпезе?« – 0012    »Не питј ме, Богом побратиме, 0013    Кад ми ништа помоћи не можеш. 0014    Добро знадеш, није давно било, 0015    Кад ви прије чету покуписте 0016    По Удбини, по нашој Крајини, 0017    У тој чети тридес’т Крајишника. 0018    Окренусте чету од Удбине, 0019    Па Кунари високој планини. 0020    Ја за вама пођох назорице, 0021    Да се учим чету четовати. 0022    Стигох васке у Кунар-планини, 0023    Ви бијасте конак учинили, 0024    Под јеликам’ ватре наложили; 0025    Ту заједно конак учинисмо. 0026    А кад свану и огрија сунце 0027    По планини зелене јелике, 0028    Ви кренусте у планину друштво, 0029    Не дадосте мени у дружину, 0030    Оставите мене у Кунари, 0031    Да вам стажу низ планину чувам, 0032    Да не прођу Власи у Удбину, 0033    Да нам каква не начине квара; 0034    Замакосте уз Кунар-планину. 0035    Истом јекну Кунара планина, 0036    А никаква вјетра не бијаше. 0037    Кад погледах од танке јелике, 0038    Док испаде Котарац Илија, 0039    А за њиме тридесет хајдука, 0040    Све мркијех јато гавранова. 0041    Угледаше мене под јеликом, 0042    Опколише у планини сама. 0043    Ја припадох за танку јелику, 0044    Па се браним пушком од очију; 0045    Док ми тече праха и олова, 0046    Убих њему седмерицу друга, 0047    Кад ми неста праха и олова, 0048    Ухвати ме Котарац Илија, 0049    Свеза мени под јеликом руке, 0050    Па ме сведе у кршне Котаре, 0051    Те ме баци у тавницу мрачну. 0052    Ту сам лежо четири мјесеца, 0053    Виш’ ме туде држати не хтједе, 0054    Већ ме посла у града Корлата, 0055    Поклони ме од Корлата бану. 0056    Сведоше ме до Корлата града, 0057    Мене бане у тавницу баци. 0058    Ту тавновах три пуне године, 0059    Јер ја рода у Удбини немам, 0060    Ко би мене пушћо из тавнице, 0061    Је л’ за благо, ја ли за јунаштво. 0062    Па поцвијех у влашком зиндану, 0063    Цвиљех, брате, три бијела дана, 0064    За три дана и три ноћи мрачне. 0065    Кад четврта ноћца притиснула, 0066    Тавници се отворише врата, 0067    Док уљезе бијела Латинка. 0068    У руци јој фењер и свијећа, 0069    Она мени добар вечер викну, 0070    Ја сам њојзи љепше прихватио: 0071    »»Здраво била, лијепа Латинко!«« 0072    Латинка ми рече у тавници: 0073    »»Ја Турчине, из турске Крајине, 0074    Како се ти по имену вичеш?«« 0075    Казах јој се, брате у тавници, 0076    Гдје се зовем сиротан Алија, 0077    Гдје ја никог у Удбини немам, 0078    Немам брата, ни братића свога, 0079    Мени рече бијла Латинка: 0080    »»Кака ти је голема невоља, 0081    Те толико јадовито цвилиш? 0082    Јеси л’ гладан хљеба у тавници, 0083    Ал тавница теби притужила, 0084    Ал си жедан завичаја свога?«« 0085    Ја јој рекох, брате, у тавници: 0086    »»Ој Латинко, прихладна дјевојко, 0087    Нијесам ја гладан у тавници, 0088    Нит’ тавница мени притужила, 0089    Ја сам жедан завичаја свога, 0090    Ево лежим три пуне године, 0091    Па да лежим дванаест година, 0092    Нике мене извадити нема! 0093    Већ дјевојко, оба ти цвијета, 0094    Што си ноћац дошла у тавницу? 0095    Чијега си соја и племена, 0096    Како ли се по имену зовеш?«« 0097    А рече му бијела Латинка: 0098    »»Ја сам шћерца од Корлата бана, 0099    По имену Анђелија млада, 0100    Више нема од срца евлада, 0101    Него мене једну у вијеку. 0102    Па ми жао, сиротан Алија, 0103    Што толико у тавници цвилиш. 0104    Већ чујеш ли, што ћу бесједити, 0105    Је ли кака вјера у Турака, 0106    Па што рече, да преварит не ће? 0107    Да ја тебе пуштам из тавнице, 0108    Да те спремим завичају твоме, 0109    Би л’ ти сишо до годину дана, 0110    Па извео мене у Удбину, 0111    Узео ме себи за љубљење?«« 0112    Зададох јој вјеру у тавници, 0113    Јер је брате, за невољу било: 0114    »»Бих ти сишо до годину дана, 0115    Кад бих знао, да бих погинуо. 0116    Ево теби моја вјера тврда, 0117    Што ти речем, ја преварит’ не ћу.«« 0118    Кад дјевојка ријеч разабрала, 0119    Хватила се у џепове руком, 0120    Из џепове кључе извадила, 0121    Те на мени гвожђе отворила, 0122    С мене скиде синџир гвожђе тешко, 0123    Кад ме цура гвожђа опростила, 0124    Па завуче у џепове руке, 0125    Извади ми стотину диката: 0126    »»Нај то теби, сиротан Алија, 0127    Те се напиј и опанке купи. 0128    Нек те море свести на Удбину. 0129    Ако створиш што си бесједио, 0130    Те ти по ме до Корлата сиђеш 0131    Дости ћемо понијети пара, 0132    Јер имаде у Корлата бана, 0133    Има мала, нема му хесаба. 0134    Већ устани, сиротан Алија, 0135    Вакат јесте теби побјегнути.«« 0136    Устах, брате, од земље на ноге, 0137    Ал убила проклета тавница, 0138    Једв’ изиђох из тавнице мрачне, 0139    А преда мном дилбер Анђелија. 0140    Изиђосмо из тавнице мрачне, 0141    У фењеру удухну свијећу, 0142    Изведе ме граду до капије: 0143    »»У добри час, сиротан Алија!«« 0144    Ја изиђох граду кроз капију, 0145    Цура оде у чардака свога. 0146    Сидох, брате, у нашу Удбину, 0147    Тражих друга до Корлата града, 0148    Да ко са мном пође по дјевојку, 0149    Па ја тражих, а на могох наћи, 0150    Сад с’ окрену у другу годину. 0151    Синоћ мени ситна књиг дође, 0152    Од Анђуше из Корлата града, 0153    Драге шћерце од Корлата бана. 0154    Шта ј’ у књизи цура начинила: 0155    »»Еј Турчине, сиротан Алија, 0156    Ето теби књиге од Анђуше: 0157    Кам’ ти вјера, она те убила? 0158    Рече сићи до годину дана, 0159    А ја јесам на ћемал дјевојка, 0160    Многа мени има муштерија, 0161    А влашки ме просе капетани. 0162    Бане даје, ја ниједног не ћу, 0163    Већ се теби из Удбине надам, 0164    Кад ћеш по ме до Корлата доћи, 0165    Како си ми вјеру задо тврду. 0166    Сад је дошо преко мора бане 0167    Од Малтије, од земље далеке, 0168    Те је мене испросио младу 0169    За свог сина, малог Михаила. 0170    И од ове у друг недјељу, 0171    Хоће доћи банови сватови, 0172    Одвест мене преко мора хладна. 0173    Ја ћу теби бити давуџија, 0174    Ој Турчине, на ономе св’јету!«« 0175    Па ја не знам што ћу од живота, 0176    Дурга немам до Корлата града, 0177    А за сама нема путовања. 0178    Сташиво је до Корлата сићи, 0179    Јер су ружни кланци и планине, 0180    А планине никад саме н’јесу, 0181    Могу идућ изгубити главу.« 0182    А кад зачу силан Бојковићу, 0183    Што му каза сиротан Алија, 0184    Он ли је силе ударио: 0185    »Еј Алија, црн ти образ био, 0186    Зар је така вјера у Турчина! 0187    Задат вјеру до годину дана, 0188    Па с’ окрену у другу годину, 0189    Што нијеси мени казивао! 0190    Хајде сада у кулу од камена, 0191    Немој више хладно пити вино, 0192    Па на ноге притегни опанке, 0193    Узм’ у руку пушку џефердара, 0194    Ноћас да си сишо до Кладуше, 0195    А до куле сердар-аге Муја, 0196    Те замоли сердар-агу Муја, 0197    Нек ти поље гојеног Халила, 0198    Нек му даде дебела ђогина, 0199    Нека теби пође у сватове. 0200    Побратиме, и ја ћу ти поћи, 0201    Наћи ћу ти још двојицу друга, 0202    Из Удбине Ника бајрактара, 0203    Из Рибника хајдук-Ибрахима. 0204    Петерица, виш нас не требује, 0205    Моремо ти довест Анђелију, 0206    Ако буде од Бога суђено, 0207    И без ране и без мртве главе.« 0208    Кад Алија ријеч разумио, 0209    Скочи јунак, ко да не сјеђаше, 0210    Из мејхане оде својој кули, 0211    Па се свуче, те се преобуче, 0212    А на ноге притеже опанке, 0213    Око паса свијетло оружје, 0214    А у руку пушку џефердара, 0215    Те он оде пољем од Удбине. 0216    Куд год иде у Кладушу сиђе, 0217    У лијепо доба доходио, 0218    По Калудши сунце обасјало, 0219    И Мујову од камена кулу. 0220    Кад Алија дође пред авлију, 0221    На авлији отворена врата, 0222    У авлији студена водица, 0223    На њој Ајка, сестра Хрњичина. 0224    Пере цура крваве хаљине, 0225    А прољева сузе од очију. 0226    Њој Алија турски селам виче, 0227    Дјевојка му љепше прихватила, 0228    Па Алији хош-ђелдију дава; - 0229    Баш дјевојка, као мушка глава. 0230    А рече јој сиротан Алија: 0231    »Хаир ола, сестро Мујагина, 0232    Што прољеваш сузе од очију, 0233    А што переш крваве хаљине? 0234    Је ли здраво Мујо са Халилом?« 0235    Дјевојка му ријеч проговара: 0236    »Богом брате, сиротан Алија, 0237    Здраво јесте гојени Халиле, 0238    Здраво није сердар-ага Мујо. 0239    Скоро Мујо чету покупио, 0240    И у чети тридес’т и три друга, 0241    Одвео је чету у планину 0242    Ево има за петнаест дана, 0243    Ја не знадем куд је долазио. 0244    Синоћ дошо из чете Хрњица, 0245    Рањен дошо на коњу ђогину. 0246    Од тридесет и три своја друга, 0247    Не довео, него седморицу, 0248    И то, брате, јадно и рањаво. 0249    Ено Муја на бијелој кули, 0250    Грднијех је допануо рана, 0251    И Бог знаде, пребољет их не ће«. 0252    А кад зачу сиротан Алија, 0253    Њему мило не би николико, 0254    Од очију сузе полетјеше, 0255    Па он оде на бијелу кулу, 0256    У одају, гдје болује Мујо. 0257    На одаји отворио врата, 0258    Рањен лежи на душеку Мујо, 0259    Покрили га кумашли-јорганом, 0260    А по глави срмали-махрамом. 0261    Виш’ главе му гојени Халиле, 0262    Расклопио куран-хамајлију, 0263    Куран учи своме брату Мују, 0264    А прољева сузе од очију; 0265    С десну страну остарјела мајка. 0266    Расклопила куран-хамајлију, 0267    Куран учи, сузе пролијева. 0268    Алија им турски селам виче, 0269    Обадвоје љепше прихватило, 0270    И Халил му хош-ђелдију даје. 0271    За јуначко питаше се здравље, 0272    Па се сави сиротан Алија, 0273    С Муја откри срмали-махраму, 0274    Па се сагне, те пољуби Муја, 0275    Сузама га свега потопио. 0276    Истом Мујо очи отворио, 0277    Па оваку ријеч бесједио: 0278    »Давор куло, не остала пуста, 0279    Јоште нема ни година дана, 0280    Како сам те тамир учинио. 0281    Данас си ми водом прокапала. 0282    Те ми не даш боловати рана.« 0283    Проговори гојени Халиле: 0284    »Не лудуј ми, сердар-ага Мујо, 0285    Није кула водом прокапала, 0286    Већ то дошо сиротан Алија, 0287    Тебе Мујо сузом дохватио.« 0288    Док Алију угледа Хрњица, 0289    Њему Мујо хош-ђелдију даје, 0290    За јуначко питају се здравље. 0291    Па га пита сердар-ага Мујо: 0292    »Хаир ола, сиротан Алија. 0293    Ој Алија која је невоља. 0294    Те прољеваш сузе од очију? 0295    Што си дошо до Кладуше равне? 0296    А рече му сиротан Алија: 0297    »Сердар Мујо, дирек од Крајине, 0298    Жалим тебе, гдје’с се обранио; 0299    И мени је голема невоља.« 0300    Па му сједе казиват Алија, 0301    Све му каза која је невоља: 0302    »Па сам дошо теби у Кладушу, 0303    Да ми дадеш брата и ђогина, 0304    А да са мном до Корлата сиђе, 0305    Да помогне извести дјевојку, 0306    Порад Бога и севапа свога, 0307    Дај ми изун и дај ми Халила, 0308    И подај му својега ђогина, 0309    Порад нама све наше Крајине!« 0310    А кад Мујо ријеч разумио, 0311    Шта му каза сиротан Алија, 0312    На Алију очи исколачи: 0313    »Не дам теби брата ни ђогина, 0314    Да би цуре никад не видио, 0315    Ни, Алија, себе оженио. 0316    Ја сам, синко, чету покупио, 0317    И одвео тридес’т и три друга, 0318    Чету свео до Корлата града, 0319    Био, синко, добро задобио, 0320    И нахвато танкијех Латинки, 0321    Латинскијех насјеко се глава, 0322    Вратио се од Корлата града, 0323    До Вучаја високе планине. 0324    Ту ме влашка потјер достигнула, 0325    Ту су мени џаду прекинули. 0326    Разбили ми чету у Вучају, 0327    У Вучају високој планини. 0328    Од тридесет и три друга, сине, 0329    Не довео, него седмерицу, 0330    И то, синко, јадно и рањаво. 0331    И ја рањав дошо на ђогату, 0332    А Бог знаде, хоћу л’ пребољети. 0333    Сад да имаш соколова крила, 0334    Не би перје изнијело меса; 0335    Од Корлата до Вучај-планине, 0336    Све притисла беглук Њемадија- 0337    А некмо ли извести дјевојку; 0338    Прођ’ се врага, и Корлата града!« 0339    А кад зачу сиротан Алија, 0340    Од очију сузе одлетјеше, 0341    Па се опет сави до сердара, 0342    И љуби га у јуначку руку: 0343    »Дај ми изун и коња ђогина, 0344    И пошљи ми свог брата Халила, 0345    Порад Бога и севапа свога, 0346    Порад нама све наше Крајине, 0347    Тако ране преболио, Мујо!« 0348    Већ се Мују од ина не море, 0349    Па погледа у брата Халила, 0350    Па Халилу брату бесједио: 0351    »Би л’ ти мило путовати било, 0352    До Корлата, каурскога града, 0353    И Алији по дјевојку поћи?« 0354    Насмија се Халил на Хрњицу: 0355    »А бих, брате, живота ми мога, 0356    Бих волио до Корлата сићи, 0357    Да покајем наше Крајишнике, 0358    Него, Мујо, три товара блага!« 0359    Онда рече сердар-ага Мујо: 0360    »Чујеш, брате, гојени Халиле, 0361    Хајде сиђи уморну ђогину, 0362    Седло свали са коња ђогата, 0363    Седло свали, па на јасле баци, 0364    Истимари уморна ђогина, 0365    Па га покри чулом великијем, 0366    А зауздај ђемом од челика. 0367    Води коња на дно у чаршију, 0368    До дућана Трифка бојаџије, 0369    Нек обоји гриву ђогатову, 0370    Јер ће Власи познати ђогина, 0371    Скоро им је ђогат долазио. 0372    Добро Трифку захмедију плати, 0373    Подај њему маџарију жуту, 0374    И поздрави Трифка бојаџију. 0375    Кад обојиш гриву ђогатову, 0376    Сврати коња новој налбантници, 0377    Прекуј коњу ноге све четири. 0378    И налбанту захмедију плати, 0379    Па се не бој, брате, ексиклука.« 0380    Тако Халил послуша сердара, 0381    Скочи Халил, ко да несјеђаше, 0382    Часом сиде низ бијелу кулу, 0383    А у подрум, братову ђогину. 0384    Седло свали, па на јасле баци, 0385    А дохвати кашагију сјајну, 0386    Истимари вилена ђогина, 0387    Па прегиње чула великога, 0388    А по чулу притеже колане. 0389    Одведе га на дно у чаршију, 0390    До дућана Трифка бојаџије, 0391    Па он Трифку »добро јутро« виче, 0392    А Трифко му љепше одазива: 0393    »Здраво био, Мујагин Халиле! 0394    Како нам је сердар-ага Мујо?« 0395    А Халил му тихо одговара: 0396    »Добро јесте сердар-ага Мујо, 0397    И теби је поздрав опремио, 0398    Да обојиш гриву ђогатову, 0399    Да начиниш црногрива ђога, 0400    Јер ђогату путоват ваљаде.« 0401    Бирдем скочи Трифко бојаџија: 0402    »Нек је здраво сердар-ага Мујо, 0403    Часком ћу му хизмет учинити!« 0404    Па на гриву боју ударио, 0405    Кад обоји гриву ђогатову, 0406    Њему Халил маџарију даје, 0407    А Трифко је прихватити не ће: 0408    »То на поклон сердар-аги Мују, 0409    Сретно њему путовање било!« 0410    Халил врати дебела ђогина, 0411    Па га новој налбантници сврати. 0412    Прекова му ноге све четири, 0413    Па зарови у џепове руком, 0414    Па извади жуту маџарију, 0415    Да налбанту захмедију плати. 0416    Налбанте му прихватити не ће: 0417    »То на поклон сердар-аги Мују, 0418    Сретно њему путовање било!« 0419    Оде Халил, одведе ђогина, 0420    Уведе га у топле подруме, 0421    Па чул свали, а седло навали, 0422    А по седлу притеже колане, 0423    Нека држе седло на ђогату. 0424    Оде Халил на бијелу кулу, 0425    Гдјено лежи сердар-ага Мујо. 0426    Усто Мујо, сједи са Алијом; 0427    То Халилу врло мило било, 0428    Брата Муја загрлио свога, 0429    Загрлио, па га пољубио: 0430    »Благо мени одсад до вијека, 0431    Кад ми сједе на душеку, Мујо!« 0432    Сједе Мујо сјетоват Халила: 0433    »Де отвори шарена сандука, 0434    Све повади каурско од’јело, 0435    Све повади, па обуци на се!« 0436    Халил свога брата послушао, 0437    Па је сандук шарен отворио, 0438    Све извади каурске хаљине, 0439    А све вади, па облачи на се. 0440    Па најпосље шапку натакнуо, 0441    На којој је триде’ст плетеница, 0442    Међу њима три крста од злата. 0443    Док је шапку капу натакнуо, 0444    Три пут Богу сеџе учинио: 0445    »Боже мили, у гријех не пиши, 0446    За невољу ни грјехоте нема!« 0447    Мујо пита сиротан-Алију: 0448    »Кога имаш јоште од другова, 0449    Да ће с тобом по дјевојку поћи?« 0450    Све Алија од истине каже: 0451    »Ја имадем Нука бајрактара, 0452    И имадем силна Бојковића, 0453    Из Рибника хајдук-Ибрахима, 0454    И још Бога и Халила твога, 0455    Петерица виш’ нас не имаде.« 0456    А рече им сердар-ага Мујо: 0457    »Добро слушај, гојени Халиле, 0458    Што ће тебе сјетовати Мујо! 0459    Кад будете кроз Вучај-планину, 0460    Гдје је моје изгинуло друштво, 0461    Ондје Турцим’ рахмет подавајте. 0462    Сићи ћете у Махнете луге, 0463    Кроз Лужине четири сахата, 0464    Никад лузи сами били н’јесу, 0465    Ја без вука, ја ли без хајдука, 0466    Ту морете, брате, изгинути. 0467    Кад сиђете пољу под Корлата, 0468    Преко поља четири сахата, 0469    У граду ћете угледат капију, 0470    Јаш’те коње граду до капије. 0471    Кад дођете граду до капије, 0472    Одјашите коње за капијом, 0473    У Каура таки адет има, 0474    Непројаше коња кроз капију. 0475    На капији тридес’т капиџија, 0476    Што чувају града и капију, 0477    А ви њима Бога наспомен’те, 0478    Проведите коње за дизгине, 0479    Уведите коње у сокаке, 0480    Право кули од Корлата бана. 0481    Ход’те мудро, не гините лудо, 0482    Не допан’те каурске тавнице, 0483    Не остав’те коња у Каура. 0484    Ако мени вакт и сахат дође, 0485    Те ја умрем на бијелој кули, 0486    Нико васке извадити нема! 0487    Ондје ће вам кости останути, 0488    У бановој дубокој тавници.« 0489    Па се саге гојени Халиле, 0490    Те се с братом пољубио Мујом, 0491    Пољубише, па се халалише. 0492    Оде Халил и Алија с њиме, 0493    Рањен оста Хрњица на кули. 0494    Халил сиђе у подрум ђогину, 0495    Па ђогата из нова опрема. 0496    Све каурски опреми ђогата, 0497    Крстатом га покри абахијом, 0498    Заузда га ђемом њемачкијем, 0499    Притеже му четири колана, 0500    Па изведе коња из подрума, 0501    Из подрума пред мермер-авлију. 0502    Приведе га бињеку камену, 0503    Па с камена на коња ђогина, 0504    А пред њиме сиротан Алија. 0505    Куд год ишли, у Удбину сишли, 0506    Танкој кули сиротан-Алије. 0507    Алија се кули навратио, 0508    Халил хода испод танке куле, 0509    И он вода Мујова ђогина, 0510    А све чека, док с’ Аија спреми. 0511    Кад се спреми сиротан Алија, 0512    Спреми себе и дората свога, 0513    Ја како се тебдил учинио! 0514    Би ти реко, па би се заклео, 0515    Да је главом од мора Маџарче. 0516    Па затвори кулу и авлију, 0517    А под камен кључе оставио, 0518    Па оваку ријеч бесједио: 0519    »Давор куло, док Алија дође, 0520    И доведе младу Анђелију!« 0521    Обојица коње узјахаше, 0522    Танкој кули коње отјераше, 0523    Танкој кули Нука бајрактара. 0524    Кад дођоше до бијеле куле, 0525    Ал то Нуко испод куле хода, 0526    А за дизгин свог зекана вода. 0527    Бојковић му хабер учинио, 0528    Па је спреман Нуко бајрактаре. 0529    Кад угледа Мујова Халила, 0530    Он Халилу стаде на селаму. 0531    Њему Халил турски селам виче, 0532    Нуко њему селам прихватио, 0533    Па Халила за Хрњицу пита: 0534    »Како нам је сердар-ага Мујо?« 0535    Халил њему ништа не казује, 0536    Него каже: »Здраво нам је Мујо.« 0537    Па и Нуко узјаха зекана, 0538    Па ето их кули Бојковића. 0539    Ал Бојковић испод куле хода, 0540    И за дизгин свог дората вода; 0541    Све обуко каурске хаљине, 0542    А и себе тебдил учинио, 0543    Па и себе и дората свога, 0544    Ко што јашу бечки бајрактари. 0545    Њему Халил турски селам виче, 0546    Бојковић му љепше прихватио, 0547    Па Халила за сердара пита: 0548    »Како нам је сердар-ага Мујо?« 0549    Халил њему ништа не казује, 0550    Него каже: Здраво нам је Мујо.« 0551    И Бојковић појаха дорина; 0552    Уз Удбину коње натјераше, 0553    Кули танкој хајдук-Ибрахима. 0554    А то Ибро испод куле хода 0555    И за дизгин свога вранца вода. 0556    А спремио себе и вранића, 0557    Ко што бечки јашу бајрактари. 0558    Њему Халил турски селам виче, 0559    Хајдук Ибро љепше одазива: 0560    »Је л’ нам здраво сердар-ага Мујо?« 0561    Халил њему ништа не казује, 0562    Веће каже:»Здраво нам је Мујо.« 0563    И он свога узјаха вранића, 0564    Па отале коње отискоше. 0565    Куг годи ишли, до Вучаја сишли, 0566    Гдје ј’ Мујово изгинуло друштво. 0567    Вијају се тице гавранови, 0568    Месо једу коњско и јуначко, 0569    А лешине леже по Вучају. 0570    Овјде Турцим’ рахмет предадоше, 0571    Кроз Вучаја здраво прогазише, 0572    Па сиђоше у Махнате луге; 0573    Нити има вука, ни хајдука. 0574    Па избише пољу под Корлата, 0575    Преко поља четири сахата. 0576    Часком поље коњи прегазише, 0577    Док дођоше граду до капије. 0578    За капијом коње одјахаше, 0579    Проведоше коње за дизгине. 0580    По капији сједе капиџије, 0581    Њима Турци Бога споменуше, 0582    Капиџије здрављем прихватише. 0583    Њихке Ђуро капиџија пита: 0584    »Бајрактари, од земље које сте?« 0585    Бесједио хајдук-Ибрахиме: 0586    »Од овуд смо, од Беча нашега, 0587    Бајрактари наше круне златне, 0588    Круне наше, од Беча ћесара, 0589    Па смо чули, у вашега бана 0590    Гдје големо весеље имаде, 0591    Гдје је шћерку дао сватовима 0592    Преко мора, у земљу Малтију, 0593    А за сина малтијанског бана. 0594    Молили смо три бијела дана, 0595    А нашега у Беча ћесара, 0596    Да нас бану на весеље спреми. 0597    Молили се, па се умолили, 0598    Па нас посло на весеље бану, 0599    Да сватове сејир учинимо, 0600    И видимо свате малтијанске.« 0601    Тако здраво прошли на капију, 0602    Па ето их до банове куле, 0603    А све воде коње и дизгине. 0604    Кад му кули дошли пред авлију, 0605    На авлији отворена врата, 0606    А у бана доста хизмећара, 0607    Све муслуге стоје по авлији. 0608    Кад дођоше турски бајрактари, 0609    Па слугама добру вече вичу, 0610    Слуге здрављем њима прихваћаше; 0611    Од Турака коње прихватише, 0612    Једни Турке за бијеле руке 0613    Одведоше уз банову кулу, 0614    Гдјено сједи од Корлата бане, 0615    Око њега седам капетана. 0616    Међу њима варакли трпеза, 0617    Под трпезом мајолике златне, 0618    А у њима вино и ракија, 0619    Пије бане, капетани с њиме. 0620    Први уђе хајдук-Ибрахиме, 0621    А са њиме Мујагин Халиле. 0622    Кад уљезе хајдук-Ибрахиме, 0623    Шапу махну, па под пазух баци, 0624    Па он свјему Бога наспомену, 0625    Љепше њему Бога прихватише. 0626    Примаче се хајдук-Ибрахиме, 0627    Те он бану пољубио руку; 0628    Сви му редом руку пољубише. 0629    А пита их од Корлата бане: 0630    »Јабанџије, од земље које сте?« 0631    Бесједио хајдук-Ибрахиме: 0632    »Господаре, од Корлата бане, 0633    Одовуд смо, од земље ћесарске, 0634    Од нашега Беча бијелога, 0635    Бајрактари бечкога ћесара; 0636    Па смо чули у тебе весеље, 0637    Гдје си шћерку дао сватовима 0638    Преко мора, у земљу Малтију, 0639    За банова Михаила сина. 0640    Молили се нашој круни златној, 0641    Нашој круни у Бечу ћесару, 0642    Молили се три бијела дана, 0643    Док нас посло до Корлата града, 0644    Да сватове сејир учинимо.« 0645    А кад зачу од Корлата бане, 0646    Добар им је ићрам учинио, 0647    За пуну их софру посадио. 0648    »Хвала вама, моји бајрактари, 0649    И хвала ми од Беча ћесару, 0650    Кад је васке посло на весеље. 0651    Дед сједите, да се напијемо, 0652    Далеко је, од Беча довле 0653    Уморили себе и парипе.« 0654    Посједоше Турци Крајишници, 0655    А слуга им чаше дохаћаше, 0656    Који служи вино и ракију. 0657    Тамам сјели, по једну попили, 0658    Док Маџарче викну на авлији: 0659    »Господаре, од Корлата бане, 0660    Јазук теби и срамота била! 0661    Што ће Турци на бијелој кули, 0662    Што ће турски коњи по авлији? 0663    Зар не мореш познавати, бане, 0664    Бар ђогата од Кладуше Муја? 0665    Скоро ти је силазио Мујо, 0666    Сила ти је направио квара. 0667    А и вранца хајдук-Ибрахима, 0668    Љуће гује у Турака нема! – 0669    Ето њега теби уз кољено, 0670    Јадан бане, размину те глава!« 0671    А кад зачу хајдук-Ибрахиме, 0672    Полако се џаму примакнуо, 0673    Па погледа у мермер-авлију, 0674    А Маџарче стоји на авлији. 0675    Њему рече хајдук-Ибрахиме: 0676    »Бе, Маџарче, црн ти образ био, 0677    Шта ме турчиш данас без невоље? 0678    Већ тако ми крста и закона, 0679    И мојијех све седмеро поста, 0680    Ако сиђем низ банову кулу, 0681    С пљаном ћу те раставити главом! 0682    Шта трабуниш пјано по авлији, 0683    Мене турчиш на бијелој кули, 0684    А ја хизмет што ћесару чиним, 0685    Ев’ имају четири године!« 0686    А кад зачу блиједо Маџарче, 0687    Побјеже му из мермер-авлије. 0688    Тешка бана шубха прихватила. 0689    Па почеше њемачки зборити, 0690    Ето бане, капетани с њиме. 0691    Што им бане ријеч бесјеђаше, 0692    А њемачи језик окренуо: 0693    »Чујете ли, седам капетана, 0694    Ласно ћемо познавати Турке. 0695    Ако Турци буду Крајишници, 0696    У авлији имадем одају, 0697    Свешћу њихке ноћас у одају, 0698    Нек преноће ноћас до сабаха; 0699    На пенџере шпије ударити, 0700    Нек слушају шта ће бесједити. 0701    Кад преноће ноћас до сабаха, 0702    Кад у јутро бијел дан осване, 0703    Па обасја по Корлату сунце, 0704    Ја ћу тридес’т скупит дјевојака, 0705    Довешћу их у своју авлију. 0706    Из кафаза извест’ Анђелију, 0707    Нек окрену коло на авлији, 0708    И ми ћемо на авлију сићи, 0709    Па снијети варакли столице, 0710    Па сејрити коло и дјевојке, 0711    На одаји отворити врата. 0712    Ако буду Турци Крајишници, 0713    Поклапни су Турци на Латинке: 0714    Ако буду бечки бајрактари, 0715    Баш ниједан погледати не ће; 0716    По том ћемо Турке познавати.« 0717    Што им бане њемачки казује, 0718    Све то знаде хајдук-Ибрахиме, 0719    Јер он знаде дванаест језика. 0720    Бане скочи од пуне трпезе, 0721    Бајрактарим’ ријеч бесјеђаше: 0722    »Бајрактари, од бијела Беча, 0723    Далеко је, а од Беча довле; 0724    Уморни сте и ви и парипи. 0725    Хајте доље у другу одају, 0726    Те с’ одмор’те, повад’те оружје, 0727    Ви се мало рахат учините, 0728    Доћ ће вама вино и ракија.« 0729    Иза софре Турци устадоше, 0730    Па за баном низ бијелу кулу, 0731    Сведе њихке на авлију бане. 0732    На авлији широка одаја, 0733    Сва застрта дибом и кадифом. 0734    Лијепо им на конаку туде, 0735    Намјести их у одају бане. 0736    Оде бане из одаје отле, 0737    А за собом притворио врата, 0738    У одаји остадоше Турци. 0739    Ну да видиш од Корлата бана, 0740    На пенџере шпије натурио, 0741    Да слушају, што ће бесједити. 0742    Докле викну хајдук Ибрахиме: 0743    »Акшам веће на земљицу паде, 0744    Де устајте моји бајрактараи, 0745    Да с’ молимо Богу по закону.« 0746    Хизмећари воду донесоше, 0747    Па умише до за шаке руке. 0748    Умише се водом по образу, 0749    У исток се сунцу окренуше, 0750    Па се моле Богу истиноме. 0751    Све гледају шпиљи кроз пенџере, 0752    Одлетјеше, па бану казаше: 0753    »Господаре, од Корлата бане, 0754    Баш нијесу Турци Крајишници, 0755    Јер се моле Богу по закону, 0756    Окренути сунцу и истоку.« 0757    То је бану чудо мило било, 0758    Господску им опеми вечеру, 0759    Уз вечеру вино и ракију. 0760    Вечераше, напише се вина. 0761    Кад је вакат од спавања био, 0762    Полегаше Турци Крајишници, 0763    Па поспаше у одаји банској. 0764    Од пенџера шпије одусташе. 0765    Сви одоше па бану казаше: 0766    »Полегаше бечки бајрактари, 0767    И поспаше у шикли-одаји.« 0768    И то бану чудо мило било. 0769    Њима доста вина и ракије, 0770    Коњ’ма доста жита и сијена, 0771    Све у здрављу корлатскога бана. 0772    Тако свану и ограну сунце, 0773    Бане посла од куле до куле, 0774    Те састави тридес’т дјевојака. 0775    Кад дођоше цуре на авлију, 0776    Из кафаза Анђелија сиђе, 0777    На авлији коло ухватише. 0778    Сиђе бане у мермер-авлију, 0779    А за њиме седам капетана, 0780    Снесоше им варакли-столице. 0781    Посједаше по мермер-авлији, 0782    Запјеваше у колу дјевојке, 0783    Онда рече хајдук Ибрахиме: 0784    »Чујете ли, браћо моја драга, 0785    Сада ће се отворити врата; 0786    Немојте се који преварити, 0787    Те у коло очим’ погледати, 0788    С коњ’ма смо се, браћо, растанули, 0789    Коње ћемо јесир учинити, 0790    А ми панут проклете тавнице, 0791    Нико наске избавити нема. 0792    Синоћ тако разговара бане, 0793    Узгледамо л’ коло и дјевојке, 0794    Познаће нас, гдје смо Крајишници.« 0795    Док с’ одаји отворише врата, 0796    Бирдем Турци главе оборише, 0797    Па гледају шару по зилији. 0798    Океташе коло два сахата, 0799    Док дјевојке ноге забољеше, 0800    А авлији коло раскидоше, 0801    Свака оде својој танкој кули, 0802    Анђелија у кафаза свога, 0803    На одаји притворише врата. 0804    Оде бане на бијелу кулу, 0805    А за њиме седам капетана, 0806    Столице им понесоше слуге. 0807    А кад бане на кулу изиђе, 0808    Капетаним’ ријеч бесједаше: 0809    »Капетани, моји соколови, 0810    Баш нијесу Турци Крајишници, 0811    Веће јесу бечки барјактари; 0812    Хоћемо се осрамотит’ љуто 0813    Код нашега у Бечу ћесара, 0814    Ја се бојим резилуку своме. 0815    Оно слага пјани Маџарине.« 0816    Поставише од злата синију, 0817    Принесоше вино и ракију. 0818    Мало стало, за дуго не било, 0819    Док на граду пукоше топови, 0820    Тридесет их један за другијем. 0821    Долетјеше на муштулук бану: 0822    »Ето теби ките и сватова, 0823    И пред њима од Малтије бана, 0824    За њим иде пет стотин’ сватова.« 0825    Бане даде муштулуке тешке. 0826    Мрве стало, за дуго не било, 0827    Док упаде бијела катана 0828    У авлију од Корлата бана, 0829    На дорату коњу од мејдана. 0830    На авлији коња не сјахује, 0831    Већ дозива од Корлата бана: 0832    »Пријатељу, од Корлата бане, 0833    Има адет у нашој Малтији, 0834    Да кад кита и сватови дођу, 0835    Ваља изић’ те срести сватове. 0836    Ако имаш каква џиличију, 0837    Да умије с коња по џилиту, 0838    Ти га спреми мору на јалију, 0839    Пријатељу, граду за капију.« 0840    Бане знаде, гдје све то имаде, 0841    Гдје имаде синовца Алексу, 0842    Да умије плахо по џилиту. 0843    Онда бане Алексу дозива: 0844    »Хајде, врану бедевију спреми, 0845    Па ен’ ону катану призајми, 0846    Тјерај њега граду кроз капију, 0847    Па ми срети бана и сватове, 0848    Срети њихке по морској јалији, 0849    Потјерај се с њима по џилиту, 0850    Па доведи свате до капије. 0851    Напр’јед хајде брже пред сватима, 0852    А у нашу у мермер-авлију. 0853    Ваља, синко, намјешћат сватове, 0854    Ваља овдје ноћцу преноћити.« 0855    Скоч’ Алекса ко да не сјеђаше, 0856    На сејизе срклет учнио, 0857    Изведоше врану бедевију, 0858    Притегоше четири колана, 0859    Зауздаше ђемом њемачкијем, 0860    Па Алекси џилит дохватише. 0861    Све га гледа с дората катана, 0862    Што је дошо из земље Малтије, 0863    А не бјежи из мермер авлије. 0864    Кад Алекса посједа кобилу, 0865    А катана окрену дората, 0866    Па побјеже из мермер-авлије. 0867    На капију, ситнијем сокаком, 0868    А за њиме синовац Алекса. 0869    Бора ми га достић’ не могаше! 0870    Протјера га граду кроз капију, 0871    Па катана до сватова дође, 0872    И на дизгин окрену дората, 0873    А Алекса бедевију врану, 0874    Поврати је капији од града. 0875    Стиже њега бијела катана, 0876    А Алекса граду у капију, 0877    С дората га удари џилитом, 0878    Из бојна га седла истурио. 0879    Пад’ Алекса на мермер-калдруму, 0880    Отрка му кули бедевија, 0881    Катана се опет вратит не ће, 0882    У сокаке утиште дорина, 0883    До авлије од Корлата бана. 0884    Из авлије опет бана виче: 0885    »Пријатељу, од Корлата бане, 0886    Немој спремат пред свате чобана, 0887    То је теби баш срамота тешка, 0888    Веће бољег џиличију нађи, 0889    Они т’ амо никад доћи не ће.« 0890    А кад бане зачу лакрдију, 0891    Жали свога Алексу синовца. 0892    На ум су му пали бајрактари, 0893    Гдје су доље у одаји равној. 0894    На одаји отворио врата, 0895    Па оваку ријеч бесједио: 0896    »Бајрактари, од Беча б’јелога, 0897    Није л’ Бог до и срећа од Бога, 0898    Да умије који по џилиту, 0899    Да изиђе граду за капијом, 0900    Да ми срете малтијскога бана, 0901    И његово пет сотина свата, 0902    А призајми ен’ ону катану, 0903    Да га стигне граду до капије, 0904    Да г’ убије челикли-џилитом, 0905    Дао бих му стотину диката; 0906    Он ми уби синовца Алексу.« 0907    Истом скочи Мујагих Халиле: 0908    »Господаре, од Корлата бане, 0909    Извед’те ми црногрива ђога, 0910    Ја умијем мрва по џилиту, 0911    Јер је мене ћесар научио 0912    У нашему Бечу широкоме.« 0913    А кад бане зачу лакрдију, 0914    На сејизе срклет учинио: 0915    »Изведите црногрива ђога!« 0916    Сејизи му коња изведоше, 0917    А кад Халил припаде ђогину, 0918    Па помаче седло на ђогату, 0919    Четири му притеже колана; 0920    Све га гледа са коња катана, 0921    Како Халил према ђогина. 0922    Ну да видиш од Корлата бана, 0923    Он Халилу џилит дохватио; 0924    Узе Халил од бана џилита, 0925    Па он махну на коња ђогина. 0926    На дорату побјеже катана, 0927    Испадоше у ситне сокаке, 0928    Могаше га Халил достигнути, 0929    Већ га штеди граду до капије, 0930    Гдје је пао синовац Алекса, 0931    А синовац бана од Корлата. 0932    С ђогата га удари џилитом, 0933    Из бојна га седла избацио, 0934    А катана паде на калдрму, 0935    Испод њега дорат излетио. 0936    Па се Халил повратити не ће, 0937    Већ напоље истјера ђогата, 0938    Те он бана срете и сватове, 0939    Па затури с њима по џилиту. 0940    Док допрати свате до капије, 0941    Седамнаест ексик учинио. 0942    На капији остави сватове, 0943    А он оде до банове куле, 0944    А на коњу Мујову ђогину. 0945    Кад он дође на авлију бану, 0946    Срете њега бане од Корлата; 0947    »Хај аферим, бечки бајрактаре!« 0948    Па му даде стотину дуката, 0949    Сејизи му коња прихватише. 0950    Оде Халил у одају друштву, 0951    Па га пита хајдук Ибрахиме: 0952    »Побратиме, Мујагин Халиле, 0953    Има л’ бане калабалук свата?« 0954    А рече му Мујагин Халиле. 0955    »Побратиме, хајдук Ибрахиме, 0956    Пет сотитна, више не имаде, 0957    Ја сам тефтер добро прочистио, 0958    Седамн’ест их ексик учинио, 0959    Мени ево стотину дуката, 0960    Што ми даде од Корлата бане, 0961    Ако здраво у Кладушу сиђем, 0962    Ја се могу напојити вина, 0963    За банових стотину дуката.« 0964    У то доба свати у авлију, 0965    А пред њима од Малтије бане; 0966    Срете њега од Корлата бане. 0967    Пријатељ му добар данак виче, 0968    А бане му здрављем прихваћаше. 0969    Што му рече од Малтије бане: 0970    »Пријатељу, бане од Корлата, 0971    Што хајдука у сватове спремаш?« 0972    Уби мени седамна’ст сватова!« 0973    А рече му од Корлата бане: 0974    »Прихатељу, бане од Малтије, 0975    Ви убисте пријатеља свога, 0976    Мог синовца, свога пријатеља, 0977    Ал се тако данас окенуло.« 0978    Дочека их од Корлата бане, 0979    Намјестио свате на конаке; 0980    Дости коњ’ма жита и сијена, 0981    Сватовима вина и ракије, 0982    И дебела меса овновине, 0983    Свега доста, ко што је у бана. 0984    Ту сватови ноћцу преноћили; 0985    Када свану, па ограну сунце, 0986    Поранише банови чауши, 0987    Ударише банови добоши, 0988    Звикаше банови чауше: 0989    »Хазур ола, ко је од сватова, 0990    Вакат јесте сватим’ полазити, 0991    Далеко је до Млатије сићи, 0992    Ваља прећи преко мора хладна, » 0993    Па чауши на дјевере вичу: 0994    »Изводите цуру у кочијам’.« 0995    Намјестише варакли-кочије, 0996    Што их возе двије бедевије, 0997    Свака ваља хиљаду дуката; 0998    Уз кочије куми и дјевери, 0999    Сватови се хазур учинише, 1000    Па отле су пошли полазити, 1001    Из авлије изишле кочије, 1002    Пред кочијам’ пет стотин’ сватова, 1003    Уз кочије куми и дјевери, 1004    Па одоше граду на капију. 1005    Кад пођође свати кроз капију, 1006    Проведоше цуру и кочије. 1007    Ну да видиш од Корлата бана; 1008    С града им је шенлук учинио, 1009    Испуца му тридесет топова. 1010    А да видиш Мујова Халила, 1011    Из одаје дозиваше бана: 1012    »Господаре, од Корлата бане, 1013    А тако ми среће и закона, 1014    Ако здраво нашем Бечу сиђем, 1015    А у Бечу златну круну нађем, 1016    Ондје ћу те добавити, бане, 1017    Па ћесару тебе опањкати, 1018    Хоће тебе ћесар разбанити, 1019    Па од тебе узет бановину, 1020    Теби дати торбу и тојагу, 1021    Те ти краве по Корлату чувај. 1022    Наске посла наша круна златна, 1023    Господаре, на твоје весеље, 1024    Да сватове сејир учинимо, 1025    А ти нама изићи не дадеш, 1026    Већ си наске притворио, бане, 1027    Ћесареве прве бајрактаре.« 1028    Препаде се од Корлата бане, 1029    На одаји отворио врата, 1030    Па на млађе срклет учинио: 1031    »изведите коње бајрактарске!« 1032    Па сејизи коње изведоше, 1033    Изиђоше из одаје Турци, 1034    Прихватише дебеле парипе, 1035    Притегоше на токе колане, 1036    Око њихке силах и оружје, 1037    Па дебеле коње појахаше. 1038    Њима бане ријеч бесјеђаше: 1039    »Бајрактари,моји соколови, 1040    Ви пратите пет стотина свата, 1041    Пратити их мору до ђемије; 1042    Кад уљегну свати у ђемију, 1043    Вратите се граду на капију, 1044    Овдје хајте мојој танкој кули, 1045    Да се хладна напијемо вина, 1046    Бајрактари, пуну хефту дна; 1047    Да поздравим нашу круну златну, 1048    Нашу круну у Бечу ћесара, 1049    И захвалим нашој круни златној, 1050    Што је васке к мени опремио.« 1051    И одоше Турци Крајишници, 1052    А у пољу стигоше сватове, 1053    Па их прате мору до ђемије, 1054    Затурају с њима по џилиту. 1055    Док дођоше мору до ђамије, 1056    Педесет их ексик учинише. 1057    А на мору готова ђемија, 1058    Па почеше улазит’ сватови. 1059    Навозити у морску ђемију. 1060    Најтераше варакли-кочије, 1061    Онда викну хајдук - Ибрахиме: 1062    »Еј Алија, очи изгубио, 1063    Зар ћеш пуштат цуру и кочије, 1064    Да уљегне мору на ђемију? 1065    Већ је амо повартити не ћеш!« 1066    А кад зачу сиротан-Алија, 1067    Он натјера на дорату своме, 1068    За оштру се сабљу прихватио, 1069    Посијече кума и дјевере, 1070    А поврати варакли-кочије. 1071    Покрај мора кавгу затурише. 1072    Кад погледа Мујагин Халиле, 1073    Покрај мора низ морску јалију, 1074    Велика се тама заподјела; 1075    Пред том тамом момак на вранићу, 1076    Из те таме избијају Турци. 1077    Што је напр’јед момак на вранићу, 1078    Оно јесте сердар-ага Мујо, 1079    На малину, коњу Халиловом, 1080    А за њима триста Крајишника. 1081    Па би реко и би се заклео, 1082    Да им Тале из небеса сиђе, 1083    Јер не видје откуд Тале дође 1084    Са својијех тридес’т Орашчана; 1085    Са сватов’ма кавгу затурише. 1086    У сватова опоришта нема, 1087    Туђи коњи, а туђе хаљине; 1088    Разбише их покрај мора Турци, 1089    Нешт’ утече покрај мора хладна, 1090    Нешт’ ујагми у морску ђемију, 1091    Нешт’ исјекли по обали Турци. 1092    Ну да видиш сердар-аге Муја! 1093    Он дозива свог брата Халила: 1094    »Сјаш’, Халиле, мојега ђогина, 1095    Мени малин ране повређује, 1096    Јер се с њиме научио н’јесам!« 1097    Послуша га гојени Халиле, 1098    Па Мујова одјаха ђогина, 1099    Приведе га своме брату Мују: 1100    »Јаши Мујо, на ђогата свога, 1101    на нама је мејдан остануо.« 1102    А од Муја прихвати малина; 1103    А кад Мујо сједе на ђогина, 1104    Онда викну сиротан-Алију: 1105    »Ја Алија, моја сиротињо, 1106    И чујете л’ моји Крајишници, 1107    Што ће вама бесједити Мујо: 1108    Да оставим Тала Ибрахима, 1109    Нека цуру и кочије чува 1110    Са својијех тридес’т Орашчана, 1111    А ви хајте за мном, Крајишници, 1112    И ти хајде сиротан Алија, 1113    И посл’је ти силазит ваљаде 1114    У пунице од Корлата бана, 1115    Да видимо што пријатељ ради.« 1116    Сва Крајина послушала Муја, 1117    Па дебеле коње окренуше 1118    Уз јалију, граду на капију, 1119    И напријед сердар-ага Мујо, 1120    А за Мујом Халил на малину, 1121    За Халилом сиротан Алија, 1122    За Алијом хајдук-Ибрахиме, 1123    А за њиме силан Бојковићу, 1124    Па остали редом Крајишници, 1125    Задушише граду кроз капију. 1126    Н капији капиџија нема, 1127    Што чувају од града капију, 1128    Све побјегло у града Корлата. 1129    Па бановој ујагмише кули, 1130    На авлији отворише врата. 1131    А натјера на ђогату Мујо 1132    У авлију од Корлата бана, 1133    Па одјаха са коња ђогина, 1134    Оде Мујо уз банову кулу. 1135    Кад изиде на банову кулу, 1136    У одају, гдјено сједи бане, 1137    А кад бане сагледао Муја, 1138    Пред Мујом је на ноге скочио, 1139    Па овако бане бесједио: 1140    »Хвала Богу, кад сам дочекао, 1141    Те ја стекох Турке пријатеље, 1142    Нек ме Турчин од Турака чува!« 1143    Мимо Муја док пролетје Тале, 1144    А врло се љутит догодио, 1145    Па за руку бана прихватио, 1146    И свуче га низ бијелу кулу, 1147    Свуче њега на мермер-авлију, 1148    Доиста га погубити шћаше. 1149    На авлији сиротан Алија, 1150    Па овако Талу бесједаше: 1151    »Не ћеш, Тале, живота ми мога, 1152    Данас мога погубити бана, 1153    Док је моја на рамену глава; 1154    Ни банове поробити куле, 1155    Док је моја на рамену глава!« 1156    Па од Тала отимаше бана. 1157    Ал испаде из авлије Тале, 1158    Па завика своје Крајишнике: 1159    »Хајте амо низ корлатску варош, 1160    Да тражимо блага готовине!« 1161    А за Талом ушли Крајишници. 1162    Ну да видиш сиротан-Алије, 1163    Води бана за бијелу руку, 1164    Изведе га на његову кулу. 1165    У одаји Мујо са Халилом, 1166    У одаји од Корлата бана. 1167    Заклиње их сиротан Алија: 1168    »Немојте ми окахрити бана, 1169    Дости сам га и ја окахрио, 1170    Одведох му шћерку Анђелију. 1171    Роб’те, Мујо, по Корлату куле, 1172    Ал банову дохватит немојте.« 1173    А кад зачу сердар-ага Мујо, 1174    И дијете Мујагин Халиле, 1175    Истресоше све дукате бану, 1176    Што у бана б’јеху покупили. 1177    »Не ћемо ти паре ни динара 1178    Однијети, бане пријатељу!« 1179    Па их ето низ банову кулу, 1180    У корлатску варош ударише, 1181    Пошто дван’ест поробише кула, 1182    Накупили блага готовине, 1183    Вратише се из Корлата Турци. 1184    Ето њихке граду на капију, 1185    Из капије на морску јалију, 1186    Гдје остала цура и кочије, 1187    Код кочија тридес’т Орашчана, 1188    Све дружина будаластог Тала. 1189    Па отале кренуше сватови; 1190    Дотле Турци били четеници, 1191    А отален кићени сватови, - 1192    Одведоше Анђу у Удбину, 1193    Оженише сиротан-Алију.